Pripadnicima specijalne antiterorističke jedinice (SAJ) MUP-a R Srbije, zakonom je predvidjeno, ovlašćenje u vidu upotrebe vatrenog oružja kao sredstva prinude. Upotreba vatrenog oružja, uslovljena je ciljem zaštite života koji je neposredno ugrožen, ali i nenastajanjem nepotrebnih štetnih posledica. Na uzorku od 29 pripadnika, utvrdjena je efikasnost gadjanja, iz pištolja CZ 99, sa distance od 7m, sa pet metaka, u uslovima: bez prethodnog zamora, nakon kompenzovanog, i nakon dekompenzovanog zamora, kao izvora stresa, time i mogućeg uticaja na efikasnost gadjanja. Nivo zamora – stresa, procenjivan je srčanom frekvencijom, pre gadjanja. Efikasnost je procenjivana po sistemu Medjunarodne asocijacije odbrambenog pištolja (IDPA). Primenom adekvatnih statističkih procedura utvrdjeno je nepostojanje statistički značajno različite efikasnosti pripadnika SAJ u uslovima nepostojanja prethodnog zamora, kao i nakon kompenzovanog i dekompenzovanog zamora. Specifične kompetencije pripadnika SAJ, u vidu visoke efikasnosti upotrebe vatrenog oružja, su garanti za osujećenje ugrožavanja štićenih dobara u okviru obavljanja poverenih im poslova, ali i sprečavanja nastajanja nepotrebnih štetnih posledica (smaopovredjivanje, ugrožavanje drugih…).
Ključne reči: policija, vatreno oružje, efikasnost, zamor
